Press konferencija – najava CLMD u Subotici 2016.

Pod sloganom “Uključi, nauči, osnaži” Srbija će u nedelju 15. maja 2016. obeležiti Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a (International AIDS Candlelight Memorial) i tako će se 13. put priključiti najvećem pokretu svetske zajednice u borbi za kraj HIV epidemije. Ovaj memorijal se svake godine u trećoj nedelji maja u većini zemalja u svetu obeležava od 1983. godine. Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a je globalni događaj koji sprovodi aktivna mreže ljudi koji učestvuju u odgovoru na HIV, uključujući i ljude koji žive sa HIV-om i AIDS-om kao i ključne populacije, a u znak sećanja na one koji su umrli od AIDS-a, zatim kako bi se pokazala solidarnost sa ljudima koji žive sa HIV-om, podigla svest u društvu, smanjila stigma i diskriminacija i dala nada novim generacijama.

Obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na preminule od AIDS-a u Subotici organizuje UG “Stav +” u saradnji sa Unijom organizacija Srbije koje se bave zaštitiom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om (skr. USOP), uz podršku Grada Subotice, Globalnog fonda za decu, gradske organizacija Crvenog krsta, Zavoda za javno zdravlje, Kancelarija za mlade i Hotela Galeria.

• „Povodom Međunarodnog dana sećanja na preminule od AIDS-a, kao krovni savez Srbije, USOP, pozivao je na poštovanje smernica Tematske grupe za HIV i AIDS Ujedinjenih nacija (UNAIDS), koje preporučuju vladama, organizacijama civilnog društva i donatorima da se poveća i poboljša učešće ljudi koji žive sa HIV-om i AIDS-om u globalnom, regionalnom i nacionalnom odgovoru na AIDS. U skladu sa tim USOP i ovom prilikom podseća državne organe i civilne organizacije da su u obavezi da poštuju GIPA (Greater Involvement of People Living with HIV/AIDS | veće uključivanje ljudi koji žive sa HIV-om i AIDS-om) principe koji imaju za cilj ostvarivanje prava i odgovornosti osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om, uključujuči i njihovo pravo na učešće u procesu donošenja odluka koje utiču na njihove živote. GIPA principi imaju za cilj da poboljšaju kvalitet i efikasnost odgovora na AIDS i od ključnog su značaja za napredak i održivost ovog odgovora”, rekao je na konferenciji za novinare u Subotici, Vladimir Antić, izvršni direktor USOP-a iz Beograda.

Na osnovu podataka dobijenih monitoringom ljudskih prava osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om u Srbiji, najneprijatnija iskustva ove osobe doživljavaju u kontaktu sa zdravstvenim radnicima.

• “Pratili smo nekoliko oblasti života: zdravlje, socijalne usluge, društveno učestvovanje, privatnost, porodični život, obrazovanje, zapošljavanje, pristup pravdi… i u okviru svake od tih oblasti pratili smo kako se poštuju osnovni principi ljudskih prava: pravo na nedskiriminaciju, pravo na samostalnost, uključenost, poštovanje i dostojanstvo. Ono što smo kroz taj monitoring saznali jeste da se najveći broj negativnih iskustava odnosi na princip nejednakosti, diskriminacije i nedostatak dostojanstva. Osobe sa kojima smo radili intervju su opisale brojna negativna iskustva unutar zdravstvenog sektora: od otkrivanja HIV statusa pred drugim pacijentima ili prijateljima bez njihovog znanja do jasnog obeležavanja crvenim markerom HIV+ statusa na njihovim kartonima”, kaže Violeta Anđelković iz Unije organizacija Srbije koji se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om.

Procenjuje se da u ovom trenutku jedna od tri osobe, od preko 3.000 ljudi u Srbiji koji žive sa virusom humane imunodeficijencije poznatim po skraćenici HIV, ne zna da je inficirana ovim virusom. Od početka epidemije (1985. godine) do kraja 2015. godine u našoj zemlji je registrovano blizu 3.312 osoba inficirane HIV-om od čega je preko hiljadu umrlo od AIDS-a. Prema zvanično dostupnim podacima, u Srbiji trenutno živi oko 2.300 оsоbа inficirаnih HIV-оm, a brој ljudi kоd kојih је diјаgnоstifikоvаnа HIV infеkciја tоkоm 2015. gоdinе је zа 37% vеći nеgо 2014. gоdinе (178 u оdnоsu nа 130 оsоbа) i to je najveći brој novodijagnostifikovanih оd 1987. gоdinе. Prоcеnjuје sе dа u nаšој zеmlji јоš оkо 1.100 оsоbа nе znа dа је inficirаnо HIV-om.

• “Od početka epidemije, od 1985. godine u Severnobačkom okrugu registovana je 61 inficirana osoba, od kojih je 34 obolelo, a 12 umrlo. Samo u toku prošle godine registrovano je 7 novih slučajeva inficiranih HIV-om, od ukupno 165 testiranih. Kada pogledamo strukturu inficiranih, najveći broj čine osobe muškog pola, čak 87 odsto. Stvaran broj inficiranih osoba nije poznat zato što je i dalje veoma mali broj testiranih. Moram da napomenem da mi u Zavodu za javno zdravlje tokom cele godine radimo dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje, tako da bi svi koji su u riziku trebalo da provere svoj HIV”, saopštila je načelnica Centra za prevenciju i kontrolu bolesti u Zavodu za javno zdravlje, dr Dragica Kovačević Berić.

Iako redovnim lečenjem i upotrebom savremene terapije HIV infekcija postaje hronično stanje sa kojim se kvalitetno i dugo živi, a time se ujedno smanjuje i mogućnost za veće širenje virusa, HIV pozitivne osobe u Srbiji danas, četiri decenije nakon prvog dijagnostifikovanog slučaja, sauočavaju se sa brojnim problemima pre svega sa neredovnim praćenjem toka lečenja usled česte nestašice testova potrebnih za kontinuiranu dijagnostiku, zatim sa malim brojem dostupnih lekova na pozitivnoj listi i to uglavnom onih antiretrovirusnih (ARV) lekova iz prve i druge generacije iz prošlog veka, dok se u zemljama u regionu već koriste savremeniji i manje toksičniji lekovi treće i četvrte generacije, kao i u velikoj meri prisutne stigme i diskriminacije prema osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om. Ističemo, da naša zemlja i dalje nema zvanično napisan protokol lečenja HIV pozitivnih osoba, a da se u praksi sasvim ne poštuju savremene preporuke Evropskog udruženja kliničara koji se bave lečenjem AIDS-a (EACS).

• “Iako su na pozitivnu listu prošle godine uvedena četiri nova leka moram da kažem da je terapija HIV-a u našoj zemlji zaostala.  Koriste se lekovi prve i druge generacije iz prošlog veka, dok se u zemljama u regionu već koriste savremeniji i manje toksični lekovi treće i četvrte generacije”, kazao je predsednik Udruženja građana „Stav+“, Boris Kovačić i dodao da je najbolji primer koliko je diskriminacija izražena to što je on kao predsednik udruženja u trećem mandatu, jer ne mogu da pronađu osobu koja bi ga zamenila i javno iznela da je HIV pozitivna. Sve HIV pozitivne osobe se boje da bi im to priznanje ugrozilo mogućnost za školovanje i rad. Kovačić je istakao i da zabrinjava činjenica da se Republička komisija za borbu protiv HIV/AIDS-a nije sastala godinama, kao i da je državna petogodišnja (2011-2015) Strategija o HIV infekciji i AIDS-u u Republici Srbiji, za koju inače nikada nije ni usvojen Akcioni plan, istekla prošle godine, a da u međuvremenu nova nije napisana. “Odlaskom najvećeg donatora za program borbe protiv HIV-a, Globalnog fonda iz Ženeve, koji je Srbiji od 2003. do 2014. donirao blizu 22,5 miliona evra, prestale su mnoge aktivnosti na ovom polju, a naročito je smanjena ili potpuno nestala podrška udruženjima koja pružaju razne servise, usluge zaštite i pomoć osobama koje žive sa HIV/AIDS-om. Iako je imala dovoljno vremena da se uz pomoć Globalnog fonda pripremi da preuzme na sebe obavezu za nastavak aktivnosti na sprečavanju širenja infekcije, zatim odgovornost za brigu prema HIV pozitivnim osobama, kao i zainteresovanost za održivost usluga i organizacija koje pružaju pomoć i zaštitu osobama koje žive sa HIV/AIDS-om, država Srbija to nije u potpunosti uradila. Zbog svega navedenog postoji opravdana bojazan da nas, ukoliko pod hitno ne pronađemo sistemsko rešenje, očekuju posledice koje će nas više koštati u odnosu na cenu prevencije. Nadamo se da će nadležni u Srbiji ozbiljnije shvatiti naš apel i stvoriti sve preduslove za početak rešavanja problema koji se javljaju u pružanju kontinuirane i savremenije zdravstvene brige prema HIV pozitivnim osobama, zatim socijalne zaštite i programa stadndardizacije usluga organizacija i ustanova koje pružaju pomoć ovoj populaciji, kao i nastavak procesa edukacije mladih i ključnih populacija na temu prevencije HIV-a i smanjenja stigme i diskriminacije prema ljudima koji žive sa HIV-om i AIDS-om. U tom smislu, dajemo i punu podršku i pomoć državi u pripremi za učešće zvaničnih delegacija na svim bitnim sastancima i skupovima u svetu na kojima se razgovara o mogućim načinima za globalno zaustavljanje epidemije, smanjenja broja inficiranih od HIV-a i umrlih od AIDS-a, kao i smanjena stigma i dikriminacije, a jedan od tako važnih sastanaka na kojem će učestvovati najviše zvanica i eminentni stručnjaci iz celog sveta biće održan od 8. do 10. juna ove godine u Ujedinjenim nacijama u Njujorku“, rekao je Boris Kovačić, predsednik UG „Stav +“.

Država Srbija se na svim nivoima vlasti u poslednje vreme mnogo oslanja na pomoć organizacija civilnog društva koje se bave pitanjima HIV/AIDS-a. Grad Subotica akivno učestvuje u programima prevencije HIV-a i kontinuirano podržava rad i aktivnosti subotičkog udruženja građana „Stav +“, pružajući i pomoć u finansiranju i sufinansiranju projekata ove organizacije, rekao je Milimir Vujadinović, član Gradskog veća zadužen za oblast socijalne i zdravstvene zaštite. Vujadinović je istakao da je Grad Subotica za projekte UG „Stav +“ prošle godine izdvojio 120.000 dinara i da će lokalna samouprava najverovatnije i ove godine podržati rad ovog udruženja odnosno da će obezbediti određen iznos za sufinansiranje evropskog projekta u koji je putem „Stava +“ uključena i Subotica, a koji se tiče standardizacije usluga koja se pruža osobama koje žive sa HIV/AIDS-om.

UG „Stav +“ pozivalo je sve zainteresovane da im se pridruže u obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na preminule od AIDS-a koje će se kao deo globalne kampanje održati i u Subotici u nedelju 15. maja 2016. u 19:00 časova na gradskom trgu ispred svečanog ulaza u Gradsku kuću. U slučaju lošeg vremena kampanja će se održati u atriumu (zatvorenom hlu) subotičkog kongresnog hotela „Galleria“, a obeležavanju ovog memorijala pridružili su se i aktivisti Kancelarije za mlade i Crvenog krsta Subotice.

Konferencija za novinare u Subotici realizovana je u sklopu aktivnosti projekta „Prema standardizaciji pružanja socijalnih usluga u zajednici za ljude koji žive sa HIV-om i AIDS-om u Srbiji“ koji ima za cilj prevenciju HIV-a u Srbiji i poboljšanje kvaliteta života ljudi koji žive sa HIV-om (PLHIV) bez stigme i diskriminacije kroz integrisanje inovativne, korisnikom vođene usluge u zajednici.