19. maja 2013. godine je u 24 grada u Srbiji obeležen međunarodni Dan sećanja na preminule od AIDS-a (International AIDS Candlelight Memorial). Srbija se tako po deveti put zaredom priključila spisku od 115 zemalja koje su se prigodnim aktivnostima prisetile žrtava ove bolesti i promovisale globalnu solidarnost i zajedničke aktivnosti u oblasti HIV/AIDS-a, pre svega stavljajući akcenat na promociji i poštovanju ljudskih prava.
Centralno obeležavanje Dana sećanja na preminule od AIDS-a u Beogradu održano je u subotu (18.05.2013) u Knez Mihailovoj ulici u organizaciji Unije organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om, Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i Tematske grupe za HIV Ujedinjenih nacija (UNAIDS). Tokom obeležavanja ovog memorijala aktivisti civilnih organizacija i predstavnici državnih, javnih i zdravstvenih ustanova i institucija Srbije, kao i zainteresovani građani crtali su crvenu traku u obliku mašne – simbola borbe protiv AIDS-a, potom palili sveće prisećajući se osoba koje su umrle od AIDS-a i puštali crvene balone ispisane porukama podrške za osobe koje žive sa HIV-om i AIDS-om. Iste i slične aktivnosti održane su sledećeg dana, u nedelju (19.05.2013) i na gradskim trgovima u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, Zaječaru, Loznici i drugim gradovima i opštinama u Srbiji. Tokom obeležavanja Dana sećanja na preminule od AIDS-a organizacije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om delile su promotivne i informativno-edukativne liflete ukazajujući na to da ova bolest pogađa celo društvo, da ne poznaje granice i ne pravi razliku ni po polu, ni po nacionalnosti, ni po seksulanoj orijentaciji. Aktivisti ovih organizacija su podsetili da osobe koje žive sa HIV-om imaju potpuno ista prava na obrazovanje, rad, lečenje i drugo, kao i osobe koje nisu inficirane ovim virusom, a državi i društvu su posebno skrenuli pažnja na obaveze koje je naša zemlja preuzela na sebe potpisivanjem deklaracija, raznih konvencija i drugih međunarodnih dokumenata vezanih sa ovu oblast, pogotovo kada su u pitanju legislativa, zatim kontinuirana dijagnostika, lečenje, nega, zdravstvena briga i zaštita, kao i smanjenje stigme i diskriminacije prema HIV pozitivnim osobama.
Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om (USOP), obeležavajući međunarodni Dan sećanja na preminule od AIDS-a (International AIDS Candlelight Memorial) istakla je da je položaj HIV pozitivnih osoba u Srbiji dosta loš, jer se one i danas susreću sa stigmom i diskriminacijom, nemaju redovnu kontinuiranu dijagnostiku i kvalitetnu zdravstvenu brigu i zaštitu, a sada se susreću i sa nedostatkom antiretrovirusne (ARV) terapije koja je izuzetno bitna za život ovih pacijenata. USOP-a ističe da Srbija već dve decenije nije stavila na pozitivnu listu lekova nijedan novi medikament za lečenje HIV pozitivnih osoba, te da naša država još uvek koristi prvu generaciju lekova dok se u svetu već primenjuje III i IV generacija. U Srbiji pored toga što se neredovno vrši dijagnostika (testiranje na CD4 i PCR koje je bitno za praćenje količine virusa u krvi i efikasnost terapije kod HIV pozitivnih pacijenata), osobe koje žive sa HIV-om i AIDS-om se sada zbog problema na relaciji Apotekarska ustanova Beograd – Zakon o javnim nabavkama, susreću i sa nestašicom lekova za ARV terapiju. Ukoliko HIV pozitivne osobe ne dobiju lekove na vreme može doći do rezistentnosti virusa na postojeću terapiju, a u najgorem slučaju i do smrti, dok se u državi tako stvaraju uslovi i za širenje epidemije virusa i AIDS-a. U Srbiji trenutno živi oko 1.800 HIV pozitivnih osoba, oko 1.200 ih je na ARV terapiji, a blizu 10 odsto ih je rezistentno na postojeću terapiju u našoj zemlji. Ako znamo da Svetska zdravstvena organizacija stalno potencira slogan “da se sa HIV-om, ukoliko se otrkrije na vreme i uz redovnu primenu ARV terapije, danas živi”, što se potencira i u Srbiji, onda bi pomenuti problem dijagnostike i lečenja HIV pozitivnih osoba u našoj zemlji mogao da se pretvori u još veći ukoliko zbog njega dođe do većeg broja umrlih od AIDS-a, širenja epidemije HIV-a, što direktno zadire i u osnovna ljudska prava, prava na lečenje i život.
U Srbiji je od početka epidemije 1985. godine, do kraja 2012. zvanično registrovano 2.850 osoba inficiranih HIV-om, od kojih je 1.645 obolelo od AIDS-a, dok ih je čak 1.135 umrlo (1.044 od AIDS-a). Razlog ovako velikog broja umrlih je mali broj testiranih na HIV, kasno otkrivanje oboljenja, nekontinuirana dijagnostika i lečenje, nedovoljno znanje inficiranih osoba o samoj bolesti i konstantna prisutnost stigme i diskriminacije prema osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om. U 2012. godini u našoj zemlji je novootrkriveno 125 osoba inficiranih HIV-om, do čega je 50 obolelo, a 17 ih je umrlo od AIDS-a. Procene institucija u Srbiji ukazuju da u našoj zemlji trenutno 3.500 osoba živi sa HIV-om, od kojih polovina ne zna da je inficirana ovim virusom, dok procene svetskih zdravstvenih i tematskih organizacija govore da bi Srbija trenutno mogla da ima između 5.000 i 6.000 HIV pozitivnih osoba. Dominantan način prenosa HIV-a je nezaštićen seksualni odnos, jer čak 86 odsto novootkrivenih slučajeva HIV infekcije u Srbiji tokom 2012. godine bio upravo prenos seksualnim putem bez korišćenja zaštite. Jedini način da se otkrije prisustvo HIV-a u krvi je testiranje, a Srbija ni na ovom polju ne beleži napredak, tačnije i dalje se nalazi među zemljama sa veoma malim bojem testiranih osoba na HIV infekciju.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Tematske grupe Ujedinjenih nacija (UNAIDS) u svetu je krajem 2011. godine 34 miliona osoba živelo sa HIV-om, od čega su skoro 5 miliona mladi uzrasta od 15 do 24 godine, a preko 3 miliona su deca mlađa od 15 godina života.
Međunarodni Dan sećanja na preminule od AIDS-a (International AIDS Candlelight Memorial) obeležava se svake godine uvek treće nedelje u maju, kao sećanje na maj 1983. godine kada je nekoliko osoba podstaknuto sopstvenim strahom, bolom i gnevom, gubitkom voljenih i izolovanošću odlučilo da se prošeta ulicama San Franciska noseći parolu „Borimo se za sopstvene živote“. Njima se tada priključilo još 10.000 ljudi koji su lično ili preko svojih porodica i prijatelja bili suočeni sa tada misterioznom, ali teškom i smrtonosnom bolešću. Od tada, već trideset godina, Dan sećanja na preminule od AIDS-a se obeležava širom sveta.