ŽIVOT SA HIV-OM, Đurica Stankov

Kada je Đurica Stankov pre sedam godina saznao da je HIV pozitivan, srušio mu se čitav svet. Obuzeo ga je strah od bolesti, smrti, odbačenosti, osude i sažaljenja. Danas ovaj tridesetpetogodišnjak radi punom parom na edukaciji i preventivi od side i kaže da se sa virusom HIV-a ipak može normalno živeti.

– S obzirom na rizičan stil života koji sam vodio do tada, znao sam da postoji mogućnost da se jednog dana zarazim. Nažalost, to se i desilo. Trenutak kada sam saznao da sam HIV pozitivan, bio je za mene veliki udarac. Slabo upućen u problematiku side, imao sam osećaj kao da mi se tlo pod nogama izmaklo, kao da se svet srušio i da je došao kraj mom životu.

Da li je postojao strah da to saznanje podelite s porodicom i prijateljima?
Postojao je strah od njihove diskriminacije, moram da priznam, ali uvek sam kroz život koračao potpuno iskreno, bez obzira na reakciju okoline i mislim da je to najvažnije što se HIV-a tiče. Roditelji mi nisu živi, ali sam imao tu sreću da mi nekolicina prijatelja i posle saznanja da sam HIV pozitivan ostanu prijatelji. Upravo zahvaljujući njima, veoma brzo sam uspeo da psihički stanem na noge i da se koliko-toliko vratim u normalu. Opet uz njihovu pomoć za kratko vreme postao sam aktivista koji se bavi pružanjem podrške i socijalnim osnaživanjem ljudi koji žive sa HIV-om.

Kako su ljudi počeli da se ophode prema vama kada su saznali da ste HIV pozitivni?
Kod nas još uvek vladaju predrasude i mnogi žive u uverenju da se sida može preneti čak i dodirom ili običnim rukovanjem. Srećan sam što su se „prijatelji“ koji tako razmišljaju udaljili od mene.

Kakav je kvalitet života osoba sa HIV-om u Srbiji?
Stigma i diskriminacija prema osobama koje žive sa HIV-om u Srbiji i njihovi uzroci prožimaju sve nivoe društva. U borbi protiv stigme i diskriminacije osoba koje žive s HIV-om značajna je uloga ne samo zakonodavstva i institucija već zajednice u celini. Kvalitet života je veoma loš. Postoji ta antiretrovirusna terapija, koja odlično deluje, iako se kod nas koriste zastareli lekovi, koji su u Evropi izbačeni iz upotrebe. Lečenje godišnje košta između 700 i 800 evra. Od toga, terapiju koristi samo polovina zaraženih, jer ostali nemaju mogućnost da se leče. Nadamo se boljim danima.

Podrška obolelima
Od 2005. do 2009. bio je predstavnik osoba koje žive sa HIV-om u Nacionalnom savetu za praćenje projekata Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije (GFATM) iz Ženeve. Od 2009. je predsednik udruženja građana za podršku osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om „SPAIDS“. Član je Upravnog odbora Unije organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om (USOP). Od 2010. je nacionalni koordinator za obeležavanje Svetskog dana pomena na preminule od AIDS-a.

Načini prenošenja HIV infekcije

1. Nezaštićeni seksualni kontakt sa HIV pozitivnom osobom
Seksualni odnos (vaginalni i analni): u genitalijama i rektumu, HIV može inficirati mukozne membrane direktno ili prodreti kroz posekotine i oštećenja nastala tokom odnosa (mnoga od takvih oštećenja prolaze neprimećena). Oralni seks (usta-penis, usta-vagina): usta su neprijateljska sredina za HIV (u semenoj tečnosti, vaginalnom sekretu ili krvi), što znači da je rizik od HIV transmisije kroz grlo, desni i oralne membrane manji nego kroz vaginalne i analne membrane. Ali, u svakom slučaju, zabeleženi su slučajevi kada je HIV prenesen oralnim putem.

2. Kontakt sa zaraženom krvlju
Da bi se HIV preneo putem krvi, potrebno je da se direktno unese ubrizgavanjem ili da osoba koja dolazi u kontakt sa zaraženom krvlju ima otvorenu ranu na telu („krv na krv“). Prenosi se korišćenjem nesterilisanog pribora za ubrizgavanje psihoaktivnih i drugih supstanci, tetoviranje nesterilnim priborom, menstrualna krv…

3. Prenos HIV-a sa majke na plod, dete
Oko 30 odsto dece HIV pozitivnih majki se zarazi pre, tokom i ubrzo nakon rođenja. Dojenjem se zarazi oko 50 odsto dece. HIV pozitivna trudnica može roditi zdravu bebu ako se: a) tokom trudnoće primenjuje propisana ARV terapija, b) porođaj obavi carskim rezom, c) bebi daje ARV terapija prvih meseci po porođaju, d) beba ne doji.

Dragana Rodić