Izvor: Pančevac, 5.4.2012.
Sida – bolest kao i svaka druga * Život i lečenje bez ostvarivanja zagarantovanih prava
„Kako protiv diskriminacije osoba koje žive s HIV-om/sidom u Srbiji” naziv je okruglog stola koji je održan u sredu, 28. marta, u prostorijama Omladinskog resursnog centra, u organizaciji „Nove plus”. Reč je o delu projekta koji finansira delegacija EU, pod nazivom „Pozicioniranje Unije organizacija koje se bave zaštitom osoba koje žive s HIV-om/sidom (USOP) na scenu civilnog društva u RS”, a realizuju ga „Čovekoljublje” (dobrotvorni fond SPC-a) i USOP. U razgovoru su učestvovali članovi i saradnici tih organizacija, kao i predstavnici pančevačkog Centra za socijalni rad, Zavoda za javno zdravlje i Javnog tužilaštva.
Snaga najvažnija
U uvodnom delu je Marija Vranešević predstavila „Čovekoljublje”, fond osnovan u Beogradu 1991, koji se od 2000. godine, pored humanitarnog rada, bavi i različitim razvojnim programima, a među njima je i ovaj koji se odnosi na psihosocijalnu podršku osobama s HIV-om i sidom. Ona je, između ostalog, istakla da je „Čovekoljublje” najponosnije na timove volontera, kao i na dobru i dugogodišnju saradnju s Institutom za infektivne i tropske bolesti.
Pošto su uočeni slabi resursni kapaciteti unutar organizacija koje se bave problemima HIV pozitivnih osoba, koordinatorka projekta Aleksandra Božinović Knežević rekla je da je osnovni cilj programa bio ojačati ih, edukovati i usmeriti, kako bi se one što bolje pozicionirale u civilnom društvu.
Kao glavne rezultate izdvojila je razvijen predlog praktične politike – „Kako protiv diskriminacije…”, okrugle stolovi i radio-emisije koje će biti posvećene smanjenju stigme i diskriminacije populacije obolele od side.
Nema adekvatne pomoći
Prisutnima se obratio i Vladimir Antić, izvršni direktor USOP-a. On je u kratkim crtama objasnio važnost ujedinjenja organizacija koje se bave problemima osoba zaraženih virusom side ili obolelih od te teške bolesti. On je naglasio da, prema istraživanjima, najviše ima diskriminacije u zdravstvenim ustanovama. U Srbiji je registrovano 1.500 HIV pozitivnih, a njih 1.100 je na terapiji. Antić je rekao da „Global fond” odlazi iz naše zemlje 2014. i da je pitanje koliko je država spremna da se bori s problemima bez dotoka tog novca.
Kao veliki problem je istakao to što osobe obolele od side nemaju adekvatnu terapiju, jer se od devedesetih nijedan nov lek nije našao na listi RFZO-a, a oko 100 osoba je rezistentno na postojeću terapiju i njihovo zdravlje se urušava.
Pravo na privatnost
Jelena Simić s beogradskog Pravnog fakulteta predstavila je predlog praktične politike o diskriminaciji osoba koje žive s HIV-om/sidom. Ona se osvrnula na srpsko zakonodavstvo i istakla je kako je dobro što zakonske odredbe postoje, ali da bi bilo još bolje da se nalaze u jednom aktu. No, i pored postojanja zakona, populacija o kojoj je reč ne dobija adekvatnu pravnu pomoć i zaštitu niti može ostvariti prava koja su joj zagarantovana na papiru.
Diskriminacija najčešće dolazi od osoba zaposlenih u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, a često je veliki problem povreda prava na privatnost. Tako HIV pozitivni i oboleli od side bivaju odbačeni od porodice i društva, ostaju bez posla, te očekuju da bar država nekako reaguje i da ih zaštiti.
U raspravi su učestvovale i Suzana Jovanović i Snežana Civrić Markov iz Centra za socijalni rad, koje su konstatovale kako treba uspostaviti bolju saradnju između nevladinih organizacija i državnih institucija, a govorile su i o odnosu socijalne i zdravstvene zaštite, povezivanju u lokalu i odgovornosti.
U našem gradu nije bilo slučajeva diskriminacije osoba zaraženih HIV-om, ili bar oni nisu prijavljeni pančevačkom Javnom tužilaštvu.
Epidemiolog dr Slađana Tomić (ZZJZ) osvrnula se na pravo na privatnost, koje se često krši, istakavši da će biti problema sve dok nema metoda za sankcionisanje. Objasnila je zašto pacijent mora znati svoja prava i obaveze, ali i koliko je informisanost važna za prevenciju i zaštitu partnera. Doktorka Tomić je izjavila kako se zalaže za shvatanje da je sida bolest kao i svaka druga i da tu ne treba da postoje tabui.
J. Svirac