Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om (skr. USOP) kao krovni PLHIV savez Srbije predstavio je projekat „Prema standardizaciji pružanja socijalnih usluga u zajednici za ljude koji žive sa HIV-om i AIDS-om u Srbiji“ koji ima za cilj da poboljša kvalitet života ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om (skr. PLHIV) u Srbiji kroz integrisanje inovativne, korisnikom vođene usluge u zajednici za PLHIV u Medija centru u Beogradu na konferenciji pod nazivom „Starije osobe obolele od HIV-a iz perspektive ljudskih prava“. Ova konferencija organizovana je u sklopu Nedelje ponosa (Pride Week) koja prethodi samoj Paradi Ponosa.
Loš tretman starijih osoba, posebno onih koji su diskriminisani na više osnova vodi do zloupotrebe i kršenja njihovih prava, siromaštva, nasilja i na kraju, isključenja iz društva. Diskusija se fokusirala na subgrupu unutar opšte populacije starijih ljudi koji su mnogo više ranjivi od drugih iz perspektive siromaštva i ljudskih prava – poseban osvrt je bio na LGBT/HIV pozitivnim osoba i starijim pripadnicima romske populacije. Potrebno je upoznati se sa stvarnim stanjem ovih grupa, njihovim specifičnim potrebama i drugim relevantnim faktorima koje bi trebalo imati na umu pri kreiranju politika i intervencija.
Povod za ovakvu diskusiju je slaba vidljivost i diskriminacija na više nivoa osoba obolelih od HIVa, a cilj diskusije je pokretanje razgovara o HIV-u i razbijanje tabua koji su sveprisutni kada je ova bolest u pitanju. Diskusiju je moderirao Aleksandar Savić ispred organizacije „Da se zna“ i organizacionog odbora Parade ponosa, a njegovi sagovornici i sagovornice na ovu temu bili su Vladimir Antić ispred USOP-a (Unija organizacija osoba oboleih od HIVa Srbija), Dubravka Malohodžić iz organizacije Žene plus i Đurica Stankov iz „AS“ – Centra za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om.
Diskusija je otvorena statističkim podatkom Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ koji glasi da u proseku 1.200 osoba u Srbiji ne zna da su zaražene HIVom kao i da se o HIV virusu, životu osoba sa HIVom i načinima prenošenja jako malo zna i uopšte govori u Srbiji.
Vladimir Antić je konstatovao da je ultimativni cilj da epidemija virusa u budućnosti zaustavi, a to se jedino može postići pričom o osobama koje žive sa HIV-om. Anitć je istakao je da su HIV pozitivne osobe mnogo više od brojki i statistike i da je sramota okrenuti leđa ovi ljudima isključivo iz pukog neznanja. Jedino Srbija od zemalja regiona imaju krovni savez svih organizacija ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om i to ovu populaciju čini vidljivijom kada je u pitanju borba za kvalitetniji život ovih pacijenata u odnosu na istu populaciju u zemljama u okruženju.
„Svakodnevno radimo na poboljšanju kvaliteta života ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om (skr. PLHIV), a u tome trenutno imamo i podršku delegacije Evropske unije u Srbiji kroz projekat „Prema standardizaciji pružanja socijalnih usluga u zajednici za ljude koji žive sa HIV-om i AIDS-om u Srbiji“ koji nam omogućava da kreiramo standard u Srbiji kroz integrisanje inovativne, korisnikom vođene usluge u zajednici za PLHIV „, istakao je Antić i dodao da je to deo programa „Podrška Evropske unije inkluzivnom društvu”, koju EU finasira sa 5,4 miliona evra, a koji sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Vladimir Antić je naglasio da je, uz udeo osoba koje imaju preko 50 godina i žive s HIV-om koji se konstantno povećava, kao i stopa novih HIV dijagnoza u ovoj dobnoj grupi, sve važnije sistematično i usmereno sagledati biomedicinske, socijalne i političke potrebe te potrebe za prilagođavanjem lečenja i brige tačnije prilagođavanjem zdravstvenog i socijalnog sistema ovoj populaciji.
Dubravka Malohodžić je, govoreći o ženama koje boluju od HIV-a, rekla da kada su žene u pitanju postoji dodatni nivo stigmatizacije kao i da jedino tim klinike Narodni front porađa žene sa HIV-om i da one mogu da rađaju zdravu decu ukoliko postoji adekvatno tetiranje oboljenja tokom života.
Đurica Stankov iz „AS“ – Centra za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om naglasio je da – što je grupa marginalizovanija to je i diskriminisanija. Takođe je naglasio da proces osnaživanja ljudi koji boluju od HIV-a da javno govore o ovoj bolesti veoma važan ali ujedno i veoma težak jer često dolazi i do razočaranja.
Rezultati situacionih testiranja pokazuju da je najveći nivo diskriminacije prisutan u zdravstvenim i socijalnim ustanovama, ovi rezultati su poražavajući, uzimajući u obzir da su ove ustanove mesta gde obolele osobe provode najviše vremena. Podatak koji govori da 60% procenata populacije Srbije ne bi pružilo ruku niti bi u kuću primilo osobo koja je obolela od HIV-a i AIDS-a, govori o nivou neznanja i neiformisanosti koje ove osobe ostavlja na samoj margini društva. Osobe se najčešće obraćaju nevladinim organizacijama za pomoć i razgovor jer se neretko događa da lekari i zdravstveno osoblje ne poštuju tajnost podatak o zdravstvenom stanju paciojenta. Kao najproduktivniji metod rada sa obolelim osobama pokazao se razgovor sa vršnjačkim iliti parnjačkim savetnikom, koji iako nije stručno lice najčešće je jedina osoba koja može da razume sa čime druga osoba obolela od HIVa suočava.
Rečenica kojom je diskusija zaključena glasila je da poljupci i zagrljaji ne prenose HIV, a ukoliko su oni potrebni zdravim osobama, osobama obolelim od HIV-a/AIDS-a su zasigurno duplo potrebniji.