Izvor: Mondo, 1.12.2015.
U Srbiji je broj zaraženih HIV virusom porastao za 37 odsto u odnosu na prošlu godinu. U 114 slučajeva HIV infekcija preneta nezaštićenim seksualnim odnosom.
Foto: Mondo/ Stefan StojanovićOd početka godine u Srbiji je dijagnostikovano novih 130 osoba inficiranih HIV-om, što je za 37 odsto više nego u istom periodu prošle godine, rekao je direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Dragan Ilić.
Ilić je rekao da je od januara do novembra ove godine kod 34 osobe dijagnostikovan AIDS (sida) i da je 14 osoba umrlo od side.
Prema njegovim rečima, od 130 osoba zaraženih HIV-om u 2015. godini, 56 osoba je iz Beograda, 40 iz Vojvodine, a 33 osobe su iz ostalih okruga centralne Srbije. Većina novoinficiranih su uzrasta od 20 do 49 godina i više je muškaraca nego žena.
Ilić je naveo i da je u 114 slučajeva HIV infekcija preneta nezaštićenim seksualnim odnosom, a od tog broja 95 muškaraca prijavilo je rizične seksualne odnose sa muškarcima.
Tri novoregistrovane osobe inficirane HIV-om su „injektirajući“ korisnici droge, dok za 13 osoba nije prijavljen način prenosa infekcije.
„To je zabrinjavajući podatak koji govori da borbu sa HIV-om u Srbiji nismo završili“, rekao je Ilić novinarima u novim prostorijama Odeljenja za HIV infekciju, PPI, hepatitise i tuberkulozu Centra za kontrolu i prevenziju bolesti Instituta „Batiut“ povodom Međunarodnog dana borbe protiv HIV-a i side.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Vicko Ferenc rekao je da Srbija sledi globalnu strategiju u borbi sa HIV-om, a to je da se do 2030. godine iskoreni infekcija iskoreni.
„To je moguće, ali podrazumeva bespoštednu borbu koja je već počela i treba je nastaviti da bi bilo uspeha“, rekao je Ferenc i dodao da je ideja da se u svetu do 2020. godine broj inficiranih HIV-om smanji na 500.000, da bi se do 2030. godine broj inficiranih iskorenio.
On je ukazao da rano otkrivanje bolesti omogućava blagovremeno lečenje i uspostavljanje hroničnog stanja koje dozvoljava dug i aktivan život.
Predsednica Upravnog odbora Unije organizacija koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om (USOP) Nevena Ćirić rekla je da se nada da će se država ozbiljnije i sitematičnije pozabaviti prevencijom i pružanjem podrške osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om.
Ona je kao najveće probleme sa kojima se suočavaju oboleli, navela problem dijagnostike usled nedostatka testova i repromaterijala za rad, sporog uvođenja savremenijih, manje toksičnih lekova iz palete antiretrovirusne (ARV) terapije na pozitivnu listu lekova.
Prema njenim rečima, oboleli od HIV-a često su meta diskriminacije, a dešva se da neprijatnosti doživljavaju i od pojedinih zdravstvenih radnika.
Đurica Stankov, koji već 12 godina živi sa HIV-m navodi da je neprihvatljiva i skandalozna deskriminacija koju doživljavaju od zdravstvenih radnika.
„Često, kada se osoba sa HIV-om razboli od gripa ili slične prehlade, za šta ne može da se obrati infektologu, već drugim lekarima, nastaju problemi, tu nailazimo na zatvorena vrata“, rekao je Stankov novinarima.
Kako kaže, oboleli nailaze i na diskriminaciju u društvu jer ljudi najčešće ne znaju dovoljno o načinima na koji se HIV može preneti.
Prema podacima, u svetu je do sada više od 34 miliona ljudi umrlo od HIV-a, a 2014. godine 1,2 miliona ljudi.
Procene UNAIDS-a pokazuju da je skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2014. godine, a da je dva miliona ljudi inficirno HIV-om u toj godini.
© 2021, Za sadržaj sajta je odgovoran USOP i ni pod kojim okolnostima se ne može smatrati da izražava stavove EU i GSK!